Pravo ili Prekvalifikacija? Realnost Pravničke Profesije u Srbiji

Diploma Pravnog fakulteta dugo se smatrala garancijom stabilne karijere, društvenog ugleda i solidnih primanja. Međutim, realnost današnjeg tržišta rada u Srbiji za diplomirane pravnikе je daleko od te idealizovane slike. Temeljna nezadovoljstvo pravnika i teška zapošljivost pravnika postali su svakodnevnica za hiljade ljudi koji su uložili godine truda i novca u svoje obrazovanje. Ovaj tekst predstavlja dubinsku analizu izazova sa kojima se susreću pravnici, od mizerne plate pravnika do nemogućnosti da pronađu posao za pravnika u svojoj struci, te istražuje moguće puteve izlaska iz ove krize.

Prezasićeno Tržište: "Ima Vas Previše"

Jedan od korenih problema je ogromna hiperprodukcija diplomiranih pravnika. Državni fakulteti, poput beogradskog, i dalje upisuju po preko hiljadu brucoša godišnje, dok privatni fakulteti "niču kao pečurke". Kao što jedan sagovornik primećuje: "Godišnje upiše oko 2000 ljudi, pričam o državnom, a privatni niču kao pečurke... tu verovatno ima još par hiljada." Ovakav nesputan priliv novih kadrova doveo je do toga da je ponuda pravnika daleko veća od realne potražnje na tržištu.

Posledica je direktna i surova: cena rada pravnika je pala na neslućene nivoe. Kada ima deset kandidata za jedno radno mesto, poslodavac može sebi da priušti da ponudi minimalac. Ovo je posebno izraženo u profesijama poput javnog beležnika i javnog izvršitelja, gde se često za posao koji zahteva fakultetsku diplomu nude plate koje su na nivou, ili čak ispod, plata radnika u trgovini ili na trafici. Jedna ispovest to jasno ilustruje: "Meni je notar nudio 35 hiljada plus prevoz. Imam i pravosudni... Kod izvršitelja sam imala 50."

Kriza Plate: Od "Zlatnog Doba" do Preživljavanja

Rasprave o pristojnoj plati za pravnika postale su glavna tema medu kolegama. Za početnike, plata pripravnika često je ispod granice dostojanstvenog života. Mnogi pripravnici rade za iznose od 30.000 do 40.000 dinara, što je nemoguće za samostalan život bez pomoći porodice. "Radila sam četiri meseca u struci za 30.000 u NS i dala otkaz jer naravno nisam mogla da pokrijem troškove", svedoči jedna koleginica.

Ni sa godinama iskustva i položenim pravosudnim ispitom situacija se dramatično ne popravlja. Plata pravnika sa pravosudnim ispitom u državnoj upravi, sudstvu ili kod notara retko prelazi 70-80.000 dinara neto, što je na ivici opstanka s obzirom na današnje cene stanovanja, hrane i komunalija. Uporedbe radi, često se pominje da su "plate kuvara na Zlatiboru oko 120.000 uz plaćen prevoz, hranu, a neretko i smeštaj".

Javni sektor: Sigurnost uz Cenu Poniznosti

Rad u državnoj upravi, sudu, tužilaštvu ili pravobranilaštvu nudi neku vrstu stabilnosti, ali po visokoj ceni. Plate su niske, a napredovanje sporo i često uslovljeno neznanjem već poznatim faktorima. "U teoriji, posle tri godine od mlađeg savetnika možeš da postaneš savetnik... ali u praksi zavisi od volje onoga ko rukovodi", ističe jedan zaposleni u opštini. Pored toga, ulazak u ove institucije bez "debele veze" se često opisuje kao misija nemoguća. Za volontiranje u sudu, koje je preduslov za pripravnički, čeka se kao na "kurs", a za zaposlenje posle toga potrebna je, kako se često kaže, "vezurina".

"Crnčenje" kod Notara i Izvršitelja: Robovlasnički Odnosi?

Posebno mračno poglavlje u priči o zapošljavanju pravnika čine uslovi rada kod javnih beležnika i izvršitelja. Iako su ove profesije same po sebi izuzetno unosne za njihove nosioce, zaposleni pravnici u njihovim kancelarijama često rade u uslovima koje jedan učesnik diskusije opisuje kao "robovlasničke".

Radno vreme od 9 sati, česte radne subote, prekovremeni rad koji se ne plaća, stroga kontrola pod kamerama, i sve to za plate koje se kreću od 35.000 do 50.000 dinara. Atmosfera je često toksična, puna prezira prema strankama i samim zaposlenima. "Notari i izvršitelji su veliki krivci za degradiranje struke, da svoje kolege plaćaju manje nego radnike na trafikama", konstatuje se u diskusiji.

Advokatura: Luksuz za Izabrane?

Za mnoge, samostalna advokatura predstavlja vrhunac pravničke karijere. Međutim, ulazak u ovaj svet zahteva ogroman početni kapital. Samo upisnina u advokatsku komoru iznosi 4.000 evra, a tu su još troškovi prostora, opreme, pausala i životnih troškova dok se ne stekne klijentela. "Dakle, ako startuješ krajnje skromno, potrebno ti je 10.000 evra min", procenjuje jedan iskusniji kolega.

Osim finansijske barijere, tu je i problem prezasićenosti. U Beogradu ima preko 5.000 advokata, a u manjim mestima advokati se "niču na svakom ćošku". Dolazak do klijenata bez porodične tradicije ili jakih veza je izuzetno težak. Mladi advokati često rade za bedne honorare ili besplatno, nadajući se da će "probiti se". Realnost je da, kako jedan sagovornik kaže, "bogati će biti još bogatiji, sinovi i kćerke će dobijati specijalizacije, medicinu i klijente".

Bez Izlaza? Povlačenje iz Struke i Prekvalifikacija

Suočeni sa ovakvom realnošću, sve veći broj mladih pravnika razmatra radikalne korake. Odustajanje od struke i prekvalifikacija postaju sve češći pojmovi. IT sektor se nameće kao glavna alternativa, privlačeći obećanjima većih plata, boljih uslova rada i veće perspektive.

"Dosta mojih kolega je počelo da gradi karijere u marketingu, HR-u, neki i u IT-u", primećuje jedna osoba. Iako prelazak u potpuno novu oblast zahteva dodatno vreme, trud i novčana ulaganja (kursevi, eventualno novi fakultet), za mnoge se čini kao jedini izlaz iz začaranog kruga niskih primanja i bezizglednosti u pravnoj struci. Drugi pak razmišljaju o potpunom napuštanju zemlje u potrazi za boljim životom, što je tužan, ali sve realniji scenario.

Tehnički Pregledi: Vrhunac Degradacije?

Posao pravnika na tehničkom pregledu vozila postao je simbol svega što je pošlo naopako. Pravnici tamo obavljaju poslove koji nemaju nikakve veze sa pravom: rade na kasi, zakazuju termine, spremaju pazar, štampaju nalepnice. "Zamislite situaciju da radite kao saradnik u sudu, a uz to radite i posao zapisničara i referenta u pisarnici. E, tako je na tehničkom pregledu", opisuje jedna koleginica. A uz sve to, plate su i dalje niske, a posao monoton i psihički iscrpljujući.

Šta Dalje? Traženje Rešenja

U ovako sumornoj slici, teško je pronaći svetle tačke. Međutim, neki putovi se ipak nameću kao moguća rešenja ili barem olakšanja:

1. Specijalizacija i Usavršavanje: Usmeravanje ka nišama kao što su poresko savetovanje, zaštita ličnih podataka, intelektualna svojina ili rad za strane kompanije može doneti bolje prihode. Znanje stranih jezika je ovde ključno.
2. Kombinovanje Poslova i Preduzetništvo: Kao što jedan par pravnika pokazuje, pokretanje privatnog biznisa pored redovnog posla može doneti finansijsku stabilnost i nezavisnost koju sama struka ne pruža.
3. Kolektivno Delovanje i Povezivanje: Pojedinačno, pravnici su nemoćni. Organizovanje, razmena informacija i pritisak na komore i državu da regulišu uslove rada (npr. minimalne plate kod notara i izvršitelja) mogu biti prvi korak.
4. Promena Mentaliteta: Prestati sa pričom da je fakultet sam po sebi garancija uspeha i prihvatiti da je u današnjem svetu neophodno kontinuirano učenje, prilagodljivost i razvoj poslovnih veština van same struke.